Peti po redu Slaughter festival i ove godine održan je početkom jula. Mesto okupljanja ljubitelja horor žanra, metal muzike i svih njihovih pod-žanrova, vremenom je postao nezaobilazan događaj za one koji gravitiraju ka alternativnom, transgresivnom, drugačijem izrazu u umetnosti i veoma me raduje velika posećenost ovogodišnjeg festivala. Činjenica je da kulturna klima u ovoj „državi“ ne trpi mnogo takvih sadržaja, a i oni koji se pojave (filmovi, knjige, muzika…) bivaju ignosrisani ili direktno sabotirani na razne načine. Ali Slaughter tim se ne predaje i kontinuirano uspeva da gledaocima i slušaocima obezbedi ultra-zanimljivi sadržaj, kao i prostor za druđenje, inspiraciju i razmenu ideja za rad na sličnim projektima. I sve to za dž!
Glavni filmski program se sastojao od danskog horor omnibusa PREDIVNA LJUDSKA BIĆA (YNDIGE MENNESKER, 2025), baziranog na Andersenovim bajkama, brazilskog horora KAIPORA, STANOVNIK ŠUME (CAIPORA, 2025), preko dokumantaraca DUŠA U PLAMENU (SOUL IN FLAMES, 2025) o fascinantnoj muzičkoj sceni okupljenoj oko izdavačke kuće Cold Meat Industry, usponu, padu i povratku njenog osnivača Rodžera Karmanika, dokumentarca o brazilskoj horor-ikoni Kofin Džou (MY RELIGION IS THE CINEMA) i meksičkih kult-klasika ALUKARDA: ĆERKA TAME (ALUCARDA, 1977) i SATANSKI PANDEMONIJUM (SATANICO PANDEMONIUM, 1975) do odličnih animiranih filmova Mihajla Dragaša (ISKON Anima Aeternam, Vis Dubium, Smrt majke Jugovića, kao i adaptacija Lavkraftovog Goniča). Bilo je tu i blokova najboljih evropskih kratkih horora sa Grossman festivala i repriza filmova sa prethodnih Slaughter festivala.
Takođe, drugog dana festivala, u subotu, 04. jula u Deli prostoru je održana odlična diskusija o hororu u jugoslovenskoj animaciji i hororu u već pomenutim kratkim animiranim filmovima. Učesnici su bili Dejan Ognjanović, pisac i programski direktor Slaughter festivala, Jovan Ristić, pisac, pravnik i direktor Festivala srpskog filma fantastike i Mihajlo Dragaš, reditelj i animator. Priča je bila očekivano odlična, posećena standardno (petnaestak ljudi), a detalji o jugoslovenskoj animaciji veoma bitni za podsećanje, kao i prikaz fanovima horora koji se do sada možda nisu susreli sa njima.
Veoma mi je drago što sam uveče istog dana pogledao naslove o kojima se govorilo na tribini. Neke od njih znam od ranije, neke gledam po prvi put, a doživljaj gledanja na velikom ekranu, sa muzikom i zvučnim efektima, je bio vrhunski. Zaista je u pitanju blago o kome treba pričati mnogo više i prikazivati ga češće.
Žiri u sastavu Igor Stanojević (reditelj i filmski selektor), Ana Marija Grbić (spisateljica, književna urednica, voditeljka) i Jovan Ristić, dodelili su Zlatne macole filmovima PREDIVNA LJUDSKA BIĆA, kratkometražnom filmu ZLATNI MAJMUN Petra Pešuta i posebno priznanje animiranom filmu GONIČ Mihajla Dragaša.
Od filmova sam uspeo da pogledam dokumentarac DUŠA U PLAMENU (vrlo dobar do odličan, možda napišem nešto više o njemu uskoro), animirane filmove Mihajla Dragaša (velik otkriće, vrlo dobri do odlični), ZLANOG MAJMUNA (dobar, zanimljiv film sa povremeno vrlo dobro uhvaćenom atmosferom košmara, iracionalnosti i logike sna – u početku me je malo odbijala upotreba AI elemenata, ali mislim da je kontekst njihove upotrebe sasvim ok), blok jugoslovenskih animiranih filmova (nešto od toga je repriza, odlični i vredni filmovi), kao i delove danskog omnibusa. SATANSKI PANDEMONIJUM i ALUKARDU sam već gledao a ostatak propustio zbog obaveza i druženja.
Kad smo kod druženja i obaveza – i taj deo je bio odličan, pre svega što se truda i entuzijazma tiče. Ekipa Meon–Crnoslovlje (ovoga puta u sastavu Dejan Sklizović, Milan Kovačević, Saša Avramović) i je imala svoj štand, prodaja knjiga je išla slabo do ok, mada se generalno ne žalim. Tokom festivala snimali smo dokumentarac (po ideji Milanovoj ideji) o hororu, metalu i vezama između ta dva oblika umetnosti. Sagovornici su bili relevantni, materijala ima dosta i uskoro sledi montaža. Veoma se radujem ovom projektu koji ima potencijal da kaže koju pametnu i da izgleda odlično (svi smo učestvovali u snimanju, a glavni snimatelj je bio Nikola Samardžić, zaslužan za izgled mnogih podkasta i emisija, između ostalog i hororičnih Kulturnih lešinara, dvojca Milan Kovačević-Nemanja Rajak). Druženje sa dragim ljudima, zezanje, ali i pravljenje planova za buduće mesece, sve je to proteklo kako valja i trebuje.
Što se mjetala tiče, na festivalu su učetvovali srpski, italijanski, grčki i bugarski bendovi. Uhvatio sam delove svirki nekoliko bendova, pohvalio bih srpski NABLESNOTESNI i grčki WARHAMMER. Neke od njih ćete videti i čuti u upcoming dokumentarcu.
Hvala Slaughter timu što je i ove godine nastavio sa borbom, a iz iskrene ljubavi prema horor filmu, metal muzici i horor književnosti.
Оставите одговор