Slaughter Festival tribina: „Horor – uradi sam”
Od 4. do 6. jula 2025. godine održan je četvrti po redu Slaughter festival horor filma i hevi metala. Ljubitelji i poznavaoci horor filma, književnosti i mjetala mogli su da uživaju u najrazličitijim vrstama i podvrstama ovih umetnosti. Festival je, sada se već može sa sigurnošću reći, postao nezaobilazan događaj za one koji gravitiraju ka alternativnom, drugačijem izrazu u umetnosti, rekao bih ne samo u okvirima žanrova i podžanrova koji su zastupljeni na festivalu već i generalno. Lepo je videti da u ludilu i represiji od strane banalnog zla režima u ovoj nazovi državi postoje oaze alternativne misli i kulture, koje su nezaustavljive i sve ih je više.
Ove godine, zbog posla i drugih obaveza na žalost nisam uspeo da ispratim kompletna dešavanja u Doljevcu, ali sam skoknuo do Niša u kome je, kako sada već tradicija nalaže, drugog dana Slaughter festivala održana kvalitetna tribina, u Deli prostoru kod Sinagoge. Nakon prošlogodišnjeg „Horora u video klubovima”, ovoga puta tema je bila „Horor – uradi sam: Samizdat-knjige, fanzini i Low-fi filmska produkcija u Srbiji“.
Učesnici su dobro izabrani i najrelevantniji za ovu temu:
Jovan Ristić, pisac (roman Poplavljeni um), pravnik, ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike, suosnivač i glavni selektor „Festivala srpskog filma fantastike”.
– Dr Marko Pišev, pisac zbirke novela Fotofobija i prošlogodišnjeg odličnog romana Tajni svat, koji je svoje početke imao u društvu „Lazar Komarčić“ i fanzinu „Emitor”.
– Milan Kovačević, pisac (zbirka priča Vragovesti) i urednik fanzina „Crnoslovlje“.
– Moderator je bio Dr Dejan Ognjanović, pisac, teoretičar horor književnosti, filmski kritičar, autor nekoliko odličnih horor romana (Naživo, Zavodnik, Prokletije), zbirke priča Divlja kapela, takođe i programski direktor Slaughter festivala i (takođe bitno za samu temu) vlasnik samizdata „Ghoul Press“.
U publici je bilo otprilike petnaestak osoba, što je malo za ovako zanimljivu i za domaću žanrovsku scenu svakako veoma bitnu temu, ali šta je, tu je. Prvobitno sam trebao da blago povećam brojnost i povedem omladinu kao i prošle godine, ali zbog školskih obaveza (upisi u srednju, testovi), to se nije ostvarilo. Publika je svakako bila odgovarajuća po sastavu, a rekao bih i entuzijazmu.
Jovan Ristić je pričao o počecima „Festivala srpskog filma fantastike”, produkciji domaćih horor filmova kratkog i srednjeg metra, različitim pristupima i strujama u okviru ove produkcije. Bilo je lepo slušati o entuzijazmu da se, uprkos tvrdoglavošću i nerazumevanju domaćih filmskih distributera, napravi festival filmova iz nezavisne produkcije, filmova pravljenih štapom i kanapom, sa mnogo talenta i želje za stvaranjem scene.
Marko Pišev je govorio o svojim ranim danima u društvu „Lazar Komarčić“ i fanzinu „Emitor”, kao i o važnosti tadašnjih tribina i književnih radionica na kojima su se učili i kalili mnogi od sadašnjih poznatih pisaca horora i srodnih žanrova. Inače, Marka nisam video više od godinu i po dana, nakon drugih po redu terenskih istraživanja zanimljivog lokalnog običaja koje je vršio u mom selu, pa je bilo lepo sresti se i popričati o raznim temama.
Milan Kovačević je govorio o radu „Crnoslovlja“, saradnji sa lokalnim umetnicima sličnih ciljeva i zajedničkim naporima da se, uprkos minimalnim finansijskim sredstvima, dođe do kvalitetnog horor fanzina, do čitalaca, a bilo je reči i o njegovim proznim delima (izdatim i upcoming).
Tu bih se fokusirao na izuzetno bitan aspekt, a to je lokalna, pa i internacionalna saradnja kada su ovakve stvari u pitanju. Po meni, tri su glavna načina da se dođe do rezultata u lokalnoj horor sceni, bilo da su u pitanju kratki i srednjemetražni filmovi, fanzini, zbirke priča i romani. Svi su pomenuti na tribini:
- prvi je finansiranje kratkih filmova i knjiga privatnim sredstvima (na ono pravo, u čijoj osnovi stoji entuzijazam pojednaca, a ne razni Mitrovići i slične sluge režima)
- drugi su kvalitetne izdavačke kuće (poput „Orfelina“) koje su zainteresovane za izdavanje zbirki priča i romana koji itekako fale domaćoj horor sceni i čitaocima
- treći i po meni najbitniji je regionalna i internacionalna saradnja, koja je u vremenu društvenih mreža i interneta još lakša nego ranije i koja može proizvesti istinski bitne i kvalitetne rezultate.
Sve u svemu, ako niste prisutvovali tribini, na Jutjubu imate sat i po kvalitetnog programa, pa izvolite – gledajte, komentarišite, delite, lajkujte:
Оставите одговор