PULSE (1988)

(napomena: tekst je objavljen pre 10 godina na mom bivšem blogu Cinematic Nightmares)

Jedini dugometražni film Pola Goldinga (Paul Golding), PULSE je jedan od onih filmova kojima treba večnost da počnu, a dok dođete do glavnog dela, vi ste uglavnom već izgubili volju za sve. Pejof  je solidan, mada nije bog zna šta – za uslove ovog filma je okej.

Dejvid (Joey Lawrence) provodi neko vreme kod oca (Cliff De Young) i maćehe (Roxanne Hart). Situacija je pomalo stereotipna – otac stalno radi i zanemaruje svoje porodične obaveze (do kraja filma će se dozvati pameti) a maćeha pokušava da bude dobra prema novom članu. Uskoro će stvari dodatno zakomplikovati misteriozni glasovi i spojevi u električnim žicama. Naime, čini se kao da su instalacije žive i da imaju pakleni plan za naše ukućane.

U prvih sat vremena uglavnom pratimo Dejvidovo nesnalaženje i zbunjenost novonastalom situacijom i oživelim instalacijama, ali sa malo rediteljevog truda da napravi zanimljive i napete situacije. Scene tokom kojih klinac gleda u kablove, ekrane i električna kola dok ovi varniče postaju repetativne, i to je uglavnom to do poslednje trećine filma. Ima tu par solidnih scena, a pogotovo onih koje prikazuju spajanje metala na gotovo organski način. Solidna je i scena neuspelog bežanja i borbe sa gasom u garaži – u pitanju je dobro režirana scena koja sadrži dovoljno napetosti i opasnosti.

Što se efekata tiče, oni su sasvim dobri u odnosu na budžet – vidi se da je u njih uloženo dosta truda. Ali ukupno gledano, nema u ovom filmu dovoljno napetosti i jeze da bi sve ovo bilo efektnije. U suštini režija je troma osim par pomenutih scena i film živne tek u poslednjoj trećini kada elektricitet krene u ofanzivu. Tu imamo dobro odrađenu scenu sa maćehom koja biva gadno opečena vrelom vodom u kupatilu, zatim niz scena jurnjave po kući i borbe sa oživelim instalacijama koje zadržavaju određenu dozu napetosti.

Glumci se uglavnom trude, ali im scenario ne daje skoro ništa na čemu bi gradili likove, pa zato ne očekujte bog zna šta. Scenario je pun rupa i nelogičnosti, a jedna od slabih tačaka je i priroda pretnje. Nisam od onih koji očekuju da im se sve objasni do kraja, ne želim da mi se crta, naprotiv – ali ovde konkretno je, čini mi se falilo ipak malo razjašnjavanja – zašto struja napada, šta je tu po sredi – ljudska ruka, neki natprirodni entitet, duhovi, šta? Ne mora ni to da se iskaže do kraja, dovoljni su nagoveštaji, ali ovde ostajemo uskraćeni od bilo kakve osnove i to je po meni minus, makar u ovom filmu. Šteta, bilo je ovde potencijala za mnogo više kvalitetnog horora i odličnih scena.

Sve u svemu, ovo je okej film za ubijanje sat i po vremena, pogotovo ako ste strpljivi gledalac.

Ocena: 2+/ 5